Kažu da su studentski dani najlepši.. Za mene je to bio najteži period. Moji su mi davali novac za prevoz do Beograda i za menzu.
Samo kada se setim koliko puta su me pozvali i plaču jer nemaju da mi pošalju, a ja im pričam kako nisam gladna, kako sam jela a otvorim frižider a u njemu nema ništa. Nisam mogla nigde da se zaposlim zato što sam morala da imam dobar prosek da bih ostala na budžetu i da bih uopšte dobila stipendiju koja uglavnom ode na plaćanje računa.. Ma užas je bilo, verujte mi da sada pišem ovo i plačem.
Ali ipak hvala Bogu, završila sam sve u roku, bila sam među 10 najboljih studenata sada radim i imam svoje parče hleba i pomažem roditeljima koliko mogu. Samo želim da poručim studentima da ne odustaju, kada vam je najgore i ne možete više, tada najviše morate. Srećno! :)
Nema komentara:
Objavi komentar