Kažu da su najlepše ljubavi iz srednjoškolskih dana, i sama sam bila svedok tome, moja prva, velika ljubav bila je baš u tom peridu, zabavljali smo se 2 godine, a onda su nam se putevi razišli, tata je dobio posao u Norveškoj, selidba tamo, prekinut svaki kontakt, ljubav se polako gasila, uspomene vremenom izbledele. Posle 12 godina, povratak u Beograd. Šetam gradom, iz bašte jednog od kafića čujem neko doziva moje ime, “nepoznati” mladić ide ka meni, grli me, sva zbunjena stojim, ne znam šta me je snašlo, vraćam se 14 godina u nazad, da to je on, suze nas nisu zaobišle, taj trenutak sreće i ispunjenosti u srcu je nešto najlepše što mi se ikada dogodilo. Danas, posle 3 godine od tad, čekamo ćerkicu.
Nema komentara:
Objavi komentar