Ispovest – Ovako …Prokleti tumori….

Ovako …Prokleti tumori….Pre 3,skoro 4 godine,mama mi se razbolela,imala je rak na dojki,njena rodjena sestra je glavna sestra u bolnicu pa su zahvaljujuci njoj na vreme obavili operaciju (uklonjena dojka),i srecom njoj je bilo bolje..Narednih dana bila je na hemioterapiji,i ja sam sve vreme provela kraj nje,kroz sve te teske dane..gledala kako joj kosa opada,kako se ona deblja i kako se uzasava same sebe,a meni je bilo samo da ona ozdravi,sve ce se to vratiti na svoje..Bivalo joj je bolje kako su dani prolazili..zavrsila je najteze terapije,ali onda ju je kod kuce docekao jos jedan sok,moja sestra starija koja je tada imala samo 19 god,zatrudnela je i udala se..Onda sam se ja zaklela da nikada necu uraditi tako nesto,jer to je moju mamu slomilo…Bila sam uz nju sve te dane…tata joj je pruzao potpunu podrsku..pokusavali smo na sve nacine da je usrecimo..i uspevali smo..Sve je krenulo na bolje.. Do prosle godine…Moja nana,oceva majka,koja je zive sa nama,razbolela se i to bas od tumora… Za nju je bilo prekasno.. Samo smo mesec dana gledali kako propada i umire na nasim ocima a mi nista ne mozemo da uradimo…Bila mi je sve,najveca podrska u zivotu…osoba koju sam volela cak i vise od rodjene majke.. Umrla je bas na mojim rukama.. Najtezi trenutak…nje vise nema.. Tumor je uspeo ovaj put,ta odvratna bolest uzela mi je voljenu osobu…Par meseci kasnije,otac mi je zavrsio u bolnici…molila sam Boga da ovaj put nije tumor…srecom,nije bio…Otkazali su mu bubrezi…6 meseci u bolnici niko nije znao kako da ga izlece…Otac mi je propadao,gubio snagu..volju za zivotom…a ja,jos jednom sam morala to sve da gledam,jer nisam htela da dozvolim da mi brat mladji to sve vidi.. Fakultet te godine nisam upisala…iako sam dobila stipendiju za skolovanje u inostranstvu…Nakon mesec dana u Beogradu su uspeli da mi izlece oca,bar na neki nacin…Sada opet ide na bolje,ja sam upisala fax konacno u drugi grad,ali se plasim odlaska..sta ako njima ne bude dobro…a ja daleko.. Mrzim tumore,mrzim bolesti..mrzim ovu drzavu sto nista bez veza nece da uradi…bez novca…zdrastvena knjizica nam sluzi samo kao ulaznica u bolnice…sve ostalo dodatno placamo… i ljudi umiru zbog toga… Kunem se da cu uspeti da se izvucem iz ove drzave…zbog roditelja,zbog mladjeg brata…zbog obecanja datog na samrti moje najdraze nane…Mama,tata,bato volim vas….Nano,daj mi snage da uspem…