Osmogodišnju vezu sam raskinula ovako… Svađali smo se u kolima jer sam se bunila što ne vodimo ljubav mesecima. Kad mi je rekao: “Jesi li se ti ikad gola pogledala u ogledalo na šta ličiš?”, pao mi je mrak na oči, podigla sam suknju, skinula gaćice, nagurala mu ih u usta i izašla iz kola. Ispovest: Imam dvoje divne dece i ženu koju volim. Živimo razdvojeni, oni su u Srbiji a ja u inostranstvu radim da bih mogao da im obezbedim bolji život i detinjstvo. Sve mi više nedostaje moja porodica, a razdvojeni smo već dve godine. Svestan sam da svakog trenutka propustim nešto u njihovom odrastanju ali šta da radim, ovako jedino mogu da im priuštim u životu više od onoga što sam ja imao i za čime sam čeznuo. Kako vreme prolazi sve više radim, a sve manje se vidi neki boljitak u mom životu tako da više ne znam šta da radim i da li da se vratim. Oni imaju obezbeđen, stan ,hranu, računi plaćeni, pokloni, odmori, jednostavno bezbrižno žive. A ja, samo razmišljam o tome kako im nije dosta i želim još ali bol mi je sve veći zbog nedostatka moje dece i pitam se da li je sve ovo vredno da ne odrastaju uz oca….
Nema komentara:
Objavi komentar