Pre 2 godine sam bila trudna. Zbog zdravstvenih problema oduvek sam znala da će biti teško da začnem i da iznesem trudnoću do kraja. Stajala sam u praznom busu, blizu vrata jer nisam htela da sedam zbog dve stanice. Na sledećoj stanici je ušla stara baka sa cegerom i bukvalno uletela u autobus, gurajući me i udarajući me u stomak. Kroz par sati sam pobacila… Sad sam opet trudna, u poodmakloj trudnoći. Niko mi ne ustupa mesto, niko me ne pušta preko reda. Čak babe staju ispred mene uz reči: žurim sinu da skuvam ručak! Kad im kažem da sam trudna i da ne mogu da stojim, prevrnu očima i nastave po svom. Umesto da se opustim i uživam u trudnoći ja se samo nerviram kakvi ljudi postoje.
Nema komentara:
Objavi komentar