Imam tetku u Parizu, Francuskoj. Juče kada smo saznali za napad na sve te nevine ljude, moja porodica i ja, odmah smo je pozvali, ne jednom, nego milion puta.
I na mobilni,fiksli,slali poruke na viber i ostale društvene mreže, i ni na šta nam nije odgovorila. Iskreno se nadam da je preživela jer bi nam bilo zaista teško bez nje. Ali i ti teroristi, prestanite da živite u prošlosti, prestanite da uzimate živote ljudima koji to nisu zaslužili, prestanite, samo prestanite!
Moja tetka mora da se vrati kući jer ima usvojenog sina sa daunovim sindromom i neko mora da ga voli najviše na svetu!
Nema komentara:
Objavi komentar