– Eto ga, gotova plomba, možete isprati
– Pljuc! E sad me slušaj, sve ti živo natakarim! Ja sat vremena nisam zatvorio usta jer sam morao, ali što ih ti ne zaklopi šezdespet minuta i odakle ti snage da toliko melješ, grom te spizdio posred jezika! Hajde što moram da trpim fizičku bol, ali jebote moždane vijuge si mi ispravila – je*e mi se tačno šta mi radiš sa zubom, zbog čega to radiš, kako se zove pasta koju koristiš i šta je gutaperka, jeb’la te
gutaperka, petsto puta si je pomenula, urezala mi se u mozak! Natrpala si mi pola slavskog escajga u usta i onda mi postavljaš pitanja – pa je l’ kroz gu*icu da ti odgovorim, lepte*ebo?! I kako misliš da čujem šta me pitaš dok mi drljaš onim mikro hiltijem po vilici, vibrirala mi glava k’o Nokia 3310 petnajs’ minuta! Pet igala si mi ugurala po dva puta u zub, svaku do živca “da proverim samo dokle ide” – do oka ide, svaki put do oka i neće dalje kol’ko god ti uprla da mi ga probušiš. I kad mi već dupe završi na naslonu za glavu od bola ti mi kažeš: “Molim vas, nemojte se pomerati” – je l’ da?!
Da se ne pomeram?! Aj’ da ja tebi nabijem ceo krojački asortiman u živac, a ti stoj postojano kao klisurina, jeb’o te Mengele! Onda mi kažeš: “Pa što se sada mrdate, ovo vas sigurno ne boli” – jeste, zub ne boli, ali boli to što si mi pričkinula usnu drškom od bušilice, valjda da napraviš polugu da možeš dublje da nabiješ burgiju – sad izgledam ko Luj Armstrong za istočnoevropsko tržište! I sad pored sve svoje muke moram da idem da izguglam šta je jebena gutaperka, jeb’la te gutaperka da te ne jebala!
Nema komentara:
Objavi komentar