Došla sam u Nemačku prije 5 meseci i neznam ništa da na nemačkom progovorim. Morala sam napravit neki ugovor sa bankom i sve važno šta trebam reć zapisala ja sebi na papirić.
Cijelu jednu stranu ispisala. Otišla ja tamo, sama, bez ikoga poznatog. Došla ja na red i pipam po džepovima gdje mi je papir. Kad onoo. Nema papira. Hrpa ljudi iza mene čeka, a ja stala i počela sebi u bradu pričat, nešta na srpskom. Iza mene stajao čovjek i celo vreme se smeje.
Pitam ja njega šta je smešno (na srpskom),a kaže on meni: Pa gdje se, j*b*la ga ti, ostavila taj papirić. Kad tad nisam u zemlju propala,necu nikad.
Nema komentara:
Objavi komentar