Verili smo se i otišli u Nemačku kod moje tetke u nameri da nađemo posao i stan i da se tamo skućimo. Jednom prilikom se moj verenik napio i transformisao u čoveka koga ja ne poznajem. Bio je vulgaran, psovao sve redom, počeo da lomi i izazivao mog brata od tetke na tuču. Prilikom te tuče dobio je povredu na glavi i odvela ga je hitna pomoć. Toliko sam bila ogorčena da nisam htela ni u bolnicu da odem. Spakovala sam mu sve stvari i dala njegovoj rođaki. Tako smo se rastali. Već dva meseca od tada on me uporno moli za oproštaj, kune se i obećava da više nikada kap alkohola neće da lizne. Kaje se za sve što je uradio i traži još jednu sanšu od mene… Svesna sam da me je obrukao kod moje familije, da nam je uništio perspektivu,i ne želim sebi život sa čovekom koji ne zna šta radi kad popije. Ali sa druge strane kolebaju me njegove reči, znam da me voli i ne znam da li da mu verujem i dam još jednu šansu…
Nema komentara:
Objavi komentar