Ceo život sam idealanog muškarca zamišljala visokog, crnog, obrazovanog, načitanog, kulturnog.... I iskreno imala sam takvih uglavnom, ali mi je uporno falilo nešto. A onda sam upoznala njega...
Mlađi od mene, niži, plav, smešan, jedva završio srednju, knjigu nije pročitao nikad u životu, seljak nekako...
I da budem iskrena nikad mi je ni sa kim nije bilo lepše! Izgleda da ne bira pamet, nego srce. :)
Nema komentara:
Objavi komentar