Dnevnik mornara

31.08.1883.
Otplovili smo prema zapadu, nadamo se da ćemo naći novi kontinent. Posada je dobro raspoložena, hrana je odlična, 5 cura iz luke je sa nama i vrlo su srećne.

31.10.1883
Kompas je crko’, orijentišemo se po Suncu i Zvezdama (kada nije oblačno – prokleti oblaci). Posada je još uvek dobro raspoložena, cure su dobro.

01.01.1884
Slavimo Novu godinu, je*e nam se za vetar koji nas baca tamo-amo, ne znamo gde smo jer 25 dana nije bilo čistog neba. Posada je još uvek dobro raspoložena, cure su dobro.

28.02.1884
U olujnoj noći smo doživeli brodolom. Spasilo se 30 mornara i kuvarica Meri, ružna k’o smrt. Sve cure iz luke su se utopile. Šta ćemo bez njih! Spas’li smo se na pusto ostrvo.


  25.03.1884
Na sreću, odnelo nas je prema jugu, zato nam na pustom ostrvu nije hladno. Ružna Meri kuva odlično, nekolicina mornara ju je počelo ševiti sa zatvorenim očima, ja to nikako ne bih mogao! Poželeo sam joj sve najbolje za Dan žena.

01.05.1884
Meri ševi svih 30 mornara. Otkrio sam da ima divnu dušu punu razumevanja. Mislim da sam se zaljubio.

30.06.1884
Svaki se dan znojimo zbog jakog Sunca. U hladovini se znojimo na Meri. Svaki je dan divan. Kakva sreća da je Meri preživela.

30.06.1885
Meri je svaki dan sve lepša.

30.06.1886
Meri nam više ne mora kuvati. Sada kuva Joe. Hrana je odvratna, no svaki nam dan ulepša Meri jer sada svi stignemo dva ili tri puta dnevno na red.

30.07.1889
Meri je dobila visoku temperaturu. Svi se molimo za njeno zdravlje. Zbog visoke temperature njena je ribica toplija za tri stepena, što je lepa promena. Zbog bolesti je ne ševimo više od jednom dnevno – svaki.

30.08.1889
Meri je u nesvesti, temperatura 41,2, bojimo se najgoreg.


  31.08.1889
Meri je umrla. 30 mornara, sami morski vukovi, zajedno sa mnom, plačemo kao deca, ne znamo šta ćemo bez Meri.

01.09.1889
Pokopali smo Meri. Život je izgubio svaki smisao.

02.09.1889
Kuvar Joe se obesio na kokosovu palmu, Jack i Jim su se potukli, postaje neizdrživo.

03.09.1889
Otkopali smo Meri …
Objavio/la Kolaci u 10:06