Autobuska stanica mi je preko puta rodne kuće. Jednom kad sam išla u školu, u busu koji je još uvek čekao vreme za polazak setih se da sam zaboravila nešto. Izleteh iz busa da bih otišla do kuće, ne gledajući ni levo, ni desno i na mene nalete kola. Osetila sam samo blagi pritisak na butinu. Auto je vozio neki dečko. Svaka mu čast na refleksima. Nikad neću zaboraviti njegovo zgranuto lice. Nesmotrenost je mogla da me košta života.
ispovesti.com
Nema komentara:
Objavi komentar